Miki Đuričić i Kija Kockar posvađali su se čim su se probudili, i to “preko zida” koji razdvaja izolaciju u kojoj Kija kao potrčko spava, i sobu za rehabilitaciju u kojoj spava Miki. Sve je počelo time što je Miki, dok su Marko Miljković i Milan Milošević pričali u izolaciji o izbacivanju, rekao kako će Kija obraditi onoga ko bude nominovan da je postavi za vođu.
– Ko god da bude Kija će ga obraditi koga da stavi za gazdu, to je izvijesno. Obradiće ga da bude gazda ko Kiji odgovara. Ona se bavi tim stvarima, spletkama. Počela je da krade… Lijepo si se ti predstavila u posljednje vrijeme! – počeo je Miki.
– Pusti je ovako rano – rekao je Milan.
– (smijeh) Nemoj da misliš da ti je Milan bolji drug, što dođe i fino priča, pa ti ga zavuče. Ja makar podje*avam od rane zore. On lijepo priča, pa ga zavuče! – rekao je Miki.
– Je*o te, bio je onaj Miljan u pravu, a ja ga napao da umišlja. Moram se čovjeku izviniti. Ja napadoh čovjeka, rekoh umislio si, a bio u pravu čovjek! – nastavljao je Miki.
– Ja sam za sve kriva… -rekla je Kija.
– Možda bude više nominovanih, šta mislite? – pitao je Miki Kiju i Marka.
– Pa izudaraj nekoga, možda te nominuju ponovo – bocnula je Kija Mikija.
– Al’ si me zaje*ala… Budalo, ja se ponosim time, a ne da žalim – rekao je.
– Što bi se ponosio time?
– Zato što se ne kajem trunke! Ne kajem se za ono što radim, pogotovo za takve stvari.
– Kako se ne kaješ? Šta je tu dobro?
– Nije mi žao, i dalje bih isto uradio. Ja znam šta sam sve preživljavao. Znam kad se neko obraća kolektivu, a misli na mene.
– Pričam o nasilju…
– Da nema kamera lopatom bih vas tukao svaki dan! Ne bih onog ko kaže “džukac sam”, ali vas poštene, a prevarante, vas bih tukao! – rekao je Miki.
– Vjerujem da bi – odgovorila je.
– Nije ku*va žena koja je bila sa hiljadu frajera, problem je ona koja uradi to, a ne prizna, nego još i laže! To je problem. Nije ku*va žena koja se je*ala sa njih hiljadu, ku*va je ona koja ne prizna!
– Ja ne mogu da govorim nešto što nije istina.
– Kristina, nije niko mentol! Od čega se drmala kamera? Ono je ozbiljno lupanje. Od čega se razvalila šolja?
– Namiještali smo ogledalo, pravili smo bebu, eto.
– Mogli ste se sjetiti da smislite… Znaš šta si ti mislila? Da se to neće čuti, a možda si čak mislila da ovi to neće pustiti da bi te zaštitili – rekao je Miki.
– Zbog čega bih ja to mislila? – pitala je.
– Neću da mi niko glumi poštenje, a u stvari je isto go*no kao i mi. Nema šta da mislim, ja znam, ženo. Radio sam forenziku, išao sam na lice mjesta.
– A, ok, ako si ti uradio forenziku… – smijala se Kija.
– Ženo, vi niste šolju izvalili, nego zid! Nemoguće je da se ne sjećate ko je izvalio zid. Glupo je da nas praviš sve mentolima, ljudi napolju vide i čuju sve. Naravno da svi napolju znaju, od Andrije do komšinice tvoje, da si se je*ala sa malim! Licemjerno je to što radiš – nastavio je.
– Dobro, Miki… Svi znaju sem mene – rekla je.
– Zato i pričam, zato što si ološ! Nemaš mu*a da priznaš da si se je*ala!
– Ako smo zaljubljeni zbog čega ne bih priznala?!
– Kad priznaš ja ću ti prvi skinuti kapu – rekao je.
– Ja ne znam zašto je tebi to bitno? – pitala je.
– Neću da mi vređaš inteligenciju! Nisi ti ku*va što si se je*ala sa Fićom, nego zato što nećeš da priznaš! – vikao je Miki.
– Neću da priznam nešto što se nikad nije desilo! To se nikada neće desiti, da ja priznam nešto što se nikada nije desilo. Jesi ti realan? – pitala je.
– Pa zato što si ološ! Zato što si ološ!
– Možeš da me zezaš koliko hoćeš, ja ne mogu da priznam nešto što nije bilo – odgovorila je.
– Evo, da umremo ja i Mirko od raka ako to nije bilo! – rekao je Miki misleći na svog oca.
– Lijepo što pričaš tako… Što se mene tiče slobodno pričaj – rekla je.
– Nije niko mentol! – vikao je Miki.
– Pa ti si mentol, očigledno – odgovorila je.
– Meni smeta što glumiš ribu, a u stvari si ološčina jedna!
– Okej, opterećen si… – rekla mu je.
– U jednom trenutku sam se sažalio na tebe, bilo mi je krivo. Mislio sam da si vjerna žena, ucveljena… Ja mislim da ti nijednu prepisku njemu nisi ostala dužna! Dvije godine bez s*ksa… Naravno da je i on je*ao i da si se ti je*ala sa strane!
– Nemaš pojma o mom životu… Rekla sam ti da mi se ne obraćaš, zato što pričaš neistine i pričaš svoje teorije. To uopšte nije tako.
– Svi vide, ne možeš ti mene praviti budalom. Slušaj ti, klošarko, nećeš ti mene praviti budalom! Mene boli ku*ac za tebe, ali nemoj da mi glumiš sveticu kad nisi! – urlao je Miki.
– Ti mene optužuješ da sam zaljubljena jer sam bacila jastuk?! – viknula je Kija.
– Objasni drmanje kamere i zvuke, objasni odvaljen zid, objasni milion pojedinosti ovdje u vezi Filipa! Zbunili se oboje…
– Da, zbunili smo se, pošto smo oboje jako glupi… – ironična je bila Kija.
– E, u pravu si! Vidi, ti samo viči da nisi, možda ti neko i povjeruje! Ponavljaj dok ti neko ne povjeruje – nastavio je Miki.
– Pa i ti ponavljaj dok tebi ne povjeruju – rekla mu je.
– Pa nije narod lud! Opterećen sam kad je neko ološ, a glumi poštenje!
– Pa budi opterećen sobom – rekla je.
– Pa ja sam ološ! Ja nikada nisam rekao da sam dobar čovek!
– Ako je neko dvoličan to si ti. Ja neću reći nešto što nije bilo, možeš to da pričaš ceo rijaliti – rekla mu je Kija.
