Nakon što je prethodne noći raskinula sa njim, izmrškala ga i izvređala, Luna Đogani kasnije je prišla Slobi kako bi ga zamolila za oproštaj i kako bi se pomirila sa njim.
– Pukla sam. Boli me du*e za sve njih. Ja tebe jednostavno mnogo volim. Volela bih da se ne dešavaju više ovakve stvari – rekla je Luna.
– Ono što si ti meni pružio za ova četiri meseca i što si uradio za mene, to neko nije uradio za ceo život. Veruj mi da ja to poštujem i cenim i zahvalna sam ti na tome. To možda ne umem da ti dokažem, ali videćeš, kako budemo bili zajedno, videćeš… Kroz dela ćeš da vidiš koliko sam ti zahvalna i kakav ćeš život da imaš sa mnom – pričala je Luna Slobi.
– Nisi ti ništa meni dužna – rekao joj je Sloba.
– Je l’ se ja ponašam loše prema tebi? – pitala ga je.
– Ne – rekao je.
– Je l’ ja tebe ne poštujem? Je li? – pitala ga je.
– Poštuješ, uglavnom – odgovorio je.
– Je l’ radim nešto pogrešno? Je l’ ti nije lepo sa mnom? Je l’ te činim negativnim, agresivnim? – pitala je.
– Sve što radiš radiš sebi – odgovorio je.
– Reci ako nešto ne valja, ja ću zbog tebe to da promenim – rekla je.
– Tvoja mama može zbog toga mene da osudi… – konstatovala je Luna.
– Može – potvrdio je Sloba.
– Može… A moji nemaju zbog čega tebe da osude – rekla je.
– Povređuješ me non-stop! Mene ne mrzi da ti 300 puta ponavljam neku priču, ja sve što ti pričam, pričam iskreno i od srca. Pričam ti jer ti želim sve najbolje – rekao je Radanović.
– Ja sam jedan retard. To stvarno mislim. Nije ni čudo što nikad nisam imala sreće u ljubavi – rekla mu je Luna.
– Ti želiš da budeš sa mnom ili ne želiš da budeš sa mnom? – pitao je Sloba.
– A šta ti misliš? – uzvratila je ona pitanjem.
– Mislim da želiš, ali da se nekada nečega plašiš – odgovorio je Sloba.
– Plašim se sama sebe, zato što sam debil, retardirani retard, kreten! – odgovorila je Luna.
– Ti si svesna kako se ponašaš, što se onda tako ponašaš? – pitao je Sloba.
– Takva sam – rekla mu je.
– Samo pomisli da možeš da izgubiš nešto mnogo vredno – rekao joj je Sloba.
Telegraf
