Milan Milošević, poznati voditelj, otvoreno je podelio svoja sećanja na teške trenutke iz svog detinjstva, koje su ostavile dubok trag na njegov život. Odrastao je u porodici koja se suočavala sa ozbiljnim problemima, a pored toga, bio je i žrtva vršnjačkog nasilja. Milan je bio odličan đak, aktivan član pozorišne trupe Dobrica Milutinović, gde se bavio glumom.
– Bio sam predobar đak, član pozorišta Dobrica Milutinović, bavio sam se glumom. Sam sam učio ruski jezik, a učio sam i engleski i grčki – prisetio se Milan, dodajući da ga je vršnjačko nasilje duboko pogodilo:
– Udarali su me pesnicama u stomak, gubio sam vazduh. Strah od odlaska u školu bio je konstantan – priznao je.
Strah od odlaska u školu postao je svakodnevna pojava, a putovanje do škole, koje je trajalo oko 45 minuta peške, dodatno je otežavalo njegovu situaciju. Tokom zime, često se morao skrivati u haustorima da bi izbegao nasilnike. Iako se situacija nije ponavljala u srednjoj školi, bolna sećanja na osnovnu ostala su s njim.
Milan je otkrio da se nikada nije sukobljavao s napadačima, već je jednostavno trpeo poniženje i strah.
– U srednjoj školi toga nije bilo, ali u osnovnoj jeste. Pet, šest njih me je čekalo da me ismevaju i cepaju sveske. Fizički bol nije bio najgori, najteže je bilo poniženje. Nikada im ništa nisam uradio, samo sam ih se plašio – rekao je voditelj i dodao da i danas zna sva njihova imena, ali ih ne želi pominjati.
– Prijavljivao sam ih, ali sam molio da tata ne sazna. To nasilje jeste bilo dečje, ali je bilo izuzetno ozbiljno – istakao je.
Njegova porodica se godinama borila da dobije pomoć od institucija, ali bez uspeha. Iako su se obraćali Centru za socijalni rad, pravi odgovor nikada nisu dobili.
– Zvali smo i policiju, ali razumevanja nije bilo. Tada nije bilo zakona kakvi postoje danas. Institucije su loše funkcionisale. Smatram da je i moj život, donekle, promašaj tadašnjeg društva. Svi su gledali i ćutali, a pomoći nije bilo ni za mene ni za moju majku – zaključio je.
Posebno je naglasio žrtvu koju je njegova majka podnela, sa samo četiri razreda osnovne škole, koja nikada nije mogla da nađe stalno zaposlenje.
– Nikada nije mogla stalno da se zaposli, radila je samo na njivama, nikada u državnoj firmi niti na stalnom poslu – otvorio je dušu svojevremeno u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”.
