Svaki put kada se spakuješ i kreneš na put, to je mnogo više od običnog preseljenja – to je promena celokupnog života, često s neizvesnim ishodima.
Odlazak sa Balkana, ma koliko to bio težak korak, postaje realnost za mnoge, jer su prilike za bolji život ponekad daleko od doma.
Ali da li je zaista moguće pripremiti se za taj trenutak kada se poslednji put okreneš prema starim ulicama, prema majčinom domu, prema prijateljima koji su uvek tu, a sada su previše daleko?
Nostalgija za domom je neminovna. Ona dolazi u valovima, dok sediš u nekoj stranoj zemlji, okružen različitim jezicima, običajima, i ljudima koji te ne poznaju. Da li ti ikada nije bilo dovoljno da samo čuješ zvuke svog jezika? Ili da se opet smeješ sa starim prijateljima za stolom, na onim mestima koja su zauvek urezana u tvoje sećanje?
Da, sve to je deo priče o migraciji. Odlazak sa Balkana, ma koliko bio nužan, dolazi s emocijama koje su teške za nositi. Sećanja na porodicu, na tradiciju, na mirise domaće hrane – sve to postaje daleki san. Ali onda se setiš, ti ljudi koje si ostavio za sobom, oni nisu otišli – oni žive u tebi, u tvojim pričama, u onim sitnim stvarima koje činiš svakog dana. Oni su tvoji oslonac, ma koliko daleki bili.
Kako se osećaš kad ti nedostaje sve što voliš? Kada ti nedostaje miris domaće kafe ujutro, miris svežeg bureka ili zvuk uličnih prodavaca na tržnici? Svi ovi trenuci dolaze i nestaju, ali sve to postaje deo tvoje unutrašnje snage. Jer svaki trenutak borbe, svaki trenutak suza, svaki trenutak koji si proveo u tuđini – to je trenutak tvoje borbe. I u toj borbi, postaješ jači.
Zato pišemo o tim pričama – pričama o Balkancima u inostranstvu, koji su preživeli te izazove. O onima koji su, iako daleko od svojih domova, uspeli da pronađu način da stvore novi dom. Iako su ostavili iza sebe deo svog identiteta, nisu ostavili svoju ljubav prema domovini. Oni su uspeli da pronađu ravnotežu – da obeleže svoje novo poglavlje, a da ne zaborave korene.
“Znaš, kad napraviš prvi korak u inostranstvu, sve što imaš je tvoja hrabrost. Ali vremenom, shvatiš da ljubav koju nosiš prema svom domaćem kraju može te držati u svakom trenutku.” – Ovo su reči jednog Balkanca koji je napravio korak u nepoznato, suočio se sa izazovima, ali je naučio da balansira svoj život između dve kulture.
I to je sve što ostaje – ti koreni, ta ljubav, ta tuga, koja se pretvara u snagu. Jer te priče nisu samo o onima koji su otišli. One su o onima koji su ostali, koji i dalje drže vezu sa svojim korenima, koji su stvarali dom na Balkanu i sada ga stvaraju u novoj zemlji.
Nostalgija, tuga, ali i nada – svi imamo te iste emocije. Bez obzira na to gde se nalazimo, to nas povezuje.
