Malo je poznato da je poreklo najpolarnijeg pop pevača u Jugoslaviji iz Hercegovini, jer je on stalno isticao da je Sarajlija, a u očevini je bio samo jednom za života
Krivudav put, uzak, ovičen šibljem vodio nas je u nekada naseljeno selo, jedno od najvećih i najvažnijih u ljubinjskom srezu – Vlahoviće, poreklo Čolića, odakle je rodom i Zdravko Čolić. Dočekuje nas dalji pevačev rođak Milivoje, koji nam odmah pokazuje rodnu kuću Čolinog dede i oca.
Zdravko je, zna celi Balkan, rođen u Sarajevu i svi ga smatraju Bosancem, a u stvari je čist Hercegovac – i majka i otac su mu Hercegovci. Sam Čola je retko pričao o svojoj porodici, tek nekoliko puta je spominjao Trebinje i Stolac, majčino rodno mesto Trebinjske šume, ali Vlahoviće nikada. A Čolići su baš iz Vlahovića, jedno od većih sela, 15 kilometara od Ljubinja. Bilo je tu nekada više hiljada duša, škola, crkva, a sada u njemu žive tek dvoje starijih i Milivoje Čolić (48), jedan od retkih koji se vratio u selo i tu živi, tik uz poveliku kamenu kuću gde su rođeni Zdravkovi otac Vlado, deda Dušan. Na njima su još originalna vrata, katanac, krov se skoro urušio, ali još ponosno prkosi vremenu, vetru, kiši i čuva glasove prošlosti. Obrasla je u travu, jedna strana je skoro srušena, ali odoleva, čak i poslednji zemljotres nije uspeo da je pokori. Prkosi, kao i Hercegovci što prkose vremenu i teškim uslovima, ponosno.
Nasmejan, srdačan, Milivoje Čolić je za Kurir ispričao ono što je i on čuo od starijih. Zdravka je jednom bio od kada se rodio, zajedno s bratom pre desetak godina i raspitivao se o svojim korenima.
– Evo, ovo je kuća. Tu je rođen Vlade. Ovo je, vidi se, turska gradnja. Knez sela je bio u ovoj kući. Čola ti je od te familije, od poslednjeg kneza iz sela, Čolići su bili kneževi (upravljali selom, p.a). Knezovi su bili, gde su bili Turci. Ulazilo se sa gornje strane, dole je bila stoka, gore je čeljad spavala. Šćepan je bio zadnji knez Čolića, to je Zdravkov pradeda. Čola ti ovde nije rođen, on je jednom došao, bio pre deset godina s bratom. Deda mu se iselio u Topolovac, a Vlado, njegov otac, bio je u Sarajevu u policiji. Po meni, nisam ni siguran da Zdravko veruje da je odavde – kroz osmeh priča Milivoje.
Čiča Milovan za Čolinog oca ima samo reči hvale, opisao ga je kao mirnog, finog i poslušnog, znali su se kao deca, a to su, kaže, svi u Ljubinju pričali o njemu. A Zdravku je Milivoje jedno zapamtio.
– Malo znam o njemu, vidim da peva. Vidiš, nije dolazio, jednom, ali sam mu ja jednu grešku zapisao. Kada su ga pitali “oklen” si rodom, rekao je da je rodom oko Stoca, nije hteo reći iz Ljubinja ni iz Vlahovića, a trebalo je reč “oklen” je, a ne zabacivati svoje korene”, zamerio je Milovan Zdravku.
Loza Zdravka Čolića
Kuća u kojoj je rođen knez Šćepan i u kojoj su knezovali Čolići pripala je prvo Zdravkovom dedi Dušanu, a onda njegovom ocu Vladi, a sad kuća, kako kaže Milovan Čolić, pripada Zdravku i njegovom bratu Draganu.
Loza – Knez Šćepan, od njega ide Dušan, pa Vlado, a od Vlada Zdravko i Dragan.
kurir.rs/Danijela Vujsić
