Pevačica Zorica Marković oduvek je zasmejavala mnoge svojim izjavama, a sada se prisetila svog detinjstva, od kog bi se mogao napraviti scenario za filmsko platno.

Legendarna Zoka otkriva da je kao mala želela da postane arhitekta, kako se osećala kada se prvi put poljubila, kakvog muškarca je sanjala, a prisetila se i nestašluka koji se i dan-danas prepričavaju u njenom Kosjeriću.

Kao dete, šta ste želeli da budete kada porastete?

– Pevačica, ono što je sam, ali želela sam da budem i arhitekta. To mi je neostvareni san, i dan-danas me privlače neobični projekti i oduvek sam se divila ljudima koji projektuju velelepne građevine – rekla je pevačica.

Da li ste imali nadimak u detinjstvu?

– Zvali su me Zorka i Zoka, kao što me i dan-danas zovu. Ali zvali su me i Ruška, Ruža. Tata me je mnogo voleo, pa me je tako nazvao. Tako me je zvala i prva simpatija. Donosio mi je ružu i govorio mi: “Za Ružu ruža” – rekla je ona.

Imate li brata ili sestru?

– Bilo nas je petoro, tri brata i nas dve sestre. Nažalost, sestra mi je preminula. Živeli smo u zajednici nas jedanaestoro. Puna kuća, ali muškarci su se poštovali u najpozitivnijem smislu. Znalo se ko kosi, a ko vodu nosi – kazala je Zorica.

Jeste li išli na vanškolske aktivnosti?

– Igrala sam rukomet i išla na folklor – kazala je pevačica.

Kog glumca i glumicu ste voleli?

– Imali smo crno-beli televizor, ne verujem da to postoji više, i samo jedan program, tako da tada nije bilo prikazivano puno filmova, ali volela sam domaće glumce: Pavla Vujisića, Miodraga Petrovića Čkalju, Milenu Dravić, Ružicu Sokić i Gagu Nikolića – rekla je Zorica.

A pevač i pevačica?

– Lepa Lukić i Tozovac – uvek i zauvek. Otkako postoji na muzičkoj sceni, maštala sam da budem kao Lepa – istakla je Zorica.

espreso.rs