Nasmejano lice iz autobusa na liniji 531 – ovako se jednostavno može opisati Danica, mama šestoro dece koja živi svoj san. Gotovo svaki dan je za volanom, vozeći putnike do Rušnja i natrag, gde je već postala zaštitno lice svog autobusa.

Ovo prevozno sredstvo je, kako i sama kaže, njena druga kuća.

– Mogu slobodno da kažem da je ovo moj autobus, jer više provodim vremena u njemu nego svojoj kući – navela je Danica za Marka Žvaku.

– Ovo je nešto što ja obožavam, to je moj životni san. Od detinjstva maštam da vozim autobus, ali me je bilo sramota da kažem to bilo kome.

Ipak, jedan pokušaj je bio dovoljan da se osmeli i krene putem svoje želje.

– Za volan autobusa sam sela prvi put 2000. godine. Tad sam radila kao kondukter. Kolega je otišao da kupi kafu, ja sam sela i pomerila autobus jedno 15 metara, pošto sam ranije sve pratila i znala kako se radi, ali nikome to nisam govorila.

Reakcije putnika su različite – od onih koji se dive do onih koji osuđuju.

– Ima putnika koji se oduševljavaju, ima i onih koji neće da uđu u autobus. Ali ovde sam već četiri godine, pa me i svi znaju. Kad me nema, raspituju se kad ću da se vratim. Razmišljala sam i šleper da vozim, ali to je teško sada zbog dece, možda kad odrastu. Inače, više nailazim na osudu od žena nego od muškaraca. Ali koleginice me izrazito poštuju. Čujemo se, povezane smo, to je kao mala porodica.

Na kraju, ova žena zmaj sa 0smehom potvrđuje da je ispunjena na svakom planu.

– Imam sve što bi jedna žena mogla da poželi – muža, porodicu i posao koji volim – dodaje.

telegraf.rs