Luna Đogani i Marko Miljković vikali su jedno na drugo u dvorištu, pa su “pale” teške riječi.
“Ja stvarno ne vidim što si ti sa mnom. I dalje ne shvatam što si sa mnom. Ti mene dovodiš do ludila da bih ja izudarala sve oko sebe. Ti si toliko hladnokrvan i ravnodušvan. Ne mogu da shvatim da neko može tako. Meni je žao što ja nisam takva. Mene to ubija, sve mi se u meni zvrne, vrišti mi se nasred onog stola”, rekla je Luna.
“Eto, ja hoću da pobijedim, zato sam s tobom. Najbolje da smo na ovom svijetu samo ti i ja, j..em ti ja ovu ljubav. To je katastrofa. Moraš da razumiješ. Raskini, nemoj da budeš paćenica koja juri za mnom! Kraj, a ne da mi praviš ovdje glavobolje za glupost i bez potrebe. Ne družim se sa djevojkom već dva mjeseca. Jesam li spomenuo tog Gastoza i te neke priče? Da li pričam? Hoćeš li da krenem da pričam?”, rekao je Marko.
“Ja ti ne dajem povoda da budeš ljubomoran”, rekla je Luna.
“To je stvar mog samopouzdanja. Ako smatraš da će da ti bude bolje kod drugog, ti idi. Povoda daješ, ako neko daje povod, to si ti, ako neko ne daje povod, to sam ja. To razumi. Ako ima bolje od Marka, idi. Mi smo zreli za razlog Luna, shvataš to? Jedino nas ti remetiš. Ona granicu nije prešla, iako si ti nju podbadala. Ja ne znam u kom filmu ti živiš. Ti nju i te kako bockaš za stolom”, rekao je Marko.
Luna je na kraju prišla krevetu gdje je ležao Marko i izvinila mu se zbog svega što mu je rekla.
Kurir
