Danas je Veliki šef dao zadatak zadrugarima da izaberu osobu koja je na njih ostavila najjači utisak od kada su se uselili u Imaginarijum.
Zoki Šumadinac je uplakan napustio sastanak, a povod za njegove suze je to što mu nedostaje njegov sin, kog često spominje u Zadruzi. Tara Simov je vidjela da je zaplakao, te je pokušala da ga utješi.
– Šta je bilo, Zoki? Nemoj da plačeš, nema plakanja. On te gleda i sluša, samo lagano, bez plakanja, Zoki. Najjači si na svetu, skuvao si najjaču “kafidžonku” na svijetu. Imaš tri minuta da se isplačeš, samo tri minuta – tješila ga je Tara.
.
.
