Nakon svega što se izdešavalo nakon što je Kija saznala za očevu smrt, Luna je u strahu da će se Sloba pomiriti sa Kristinom, a na tu temu se povjerila Sanji dok su razgovarale iza automobila.
Luna je sve vrijeme plakala i jedva progovarala dok ju je Sanja tješila kako mora da bude spremna na sve, čak i na najgore, i da ne treba da pada u očaj.
– Zašto mi se ovo dešava? – pitala je Luna.
– On je jedini za kog ja nisam sigurna – prokomentarisala je Sanja za Slobu.
– Kako možeš da glumiš tako nešto… Kako? Reci mi da ne može tako nešto da se glumi… – jecala je Luna.
– Ja ne bih mogla tako nešto da glumim, nikad u životu – rekla joj je Sanja.
Luna nije mogla da se smiri konstantno se pitajući zbog čega je Sloba ignoriše.
– Zašto bježiš od mene? Šta sam ja uradila? – kukala je Luna, a Sanja je rekla kako vidi da nešto ne štima, ne samo danas, nego generalno.
– Ja sam mu rekla da bolje da me ubije, nego da me ostavi. To šta sam ja uradila… Šta sam ja kriva?
Luna je potom izjavila kako strahuje da će se Sloba pomiriti sa Kijom, kako je rekla “iz sažaljenja i zbog griže savjesti”…a Sanja je dodala kako je to jedina stvar u koju nije sigurna.
– A ja bih mu pružila sve… Zašto me ignoriše? – jecala je Luna pa prepričala njen prvi susret sa Slobom nakon što se vratio u Zadrugu.
– Ušao je u sobu, pitao jesi dobro, dao mi je čokoladicu i to je to… Sad sjedi tamo u dnevnoj sobi… Ja ga ne diram, ne želim da ga diram – rekla je.
– Ja ovo proživljavam mjesecima. Ispostavilo se da će biti pakleno… On je moje srce, moja duša, moj drugi dio mene, ne prihvatam ništa drugo – dodala je, a Sanja je nastavila da joj govori kako nije kraj sveta i kako napolju ima savršen život.
– Priča s drugim ljudima, a sa mnom neće da priča – rekla je Luna na kraju, a onda otišla da nađe Slobu.
