Sinoć je u Zadruzi izbila svađa između Kristine Kije Kockar, Milana Miloševića i Saške Karan, a kada je Milan počeo da vrijeđa Kiju u sve se umiješao i Sloba Radanović koji je žestoko stao u odbranu svoje žene! Sve ovo je posmatrala Luna Đogani kojoj nije bilo nimalo drago što njen dečko brani Kiju, pa je odmah nakon što su se strasti stišale iskoristila priliku da mu prebaci to što je uradio. Razgovor nije krenuo u dobrom smijeru, pa su se na kraju posvađali i izvrijeđali.

– Pretjeruješ – rekla mu je Luna.

– Zbog čega pretjerujem? – pitao je.

– Zato što reaguješ kao da se ne znam šta desilo! – odgovorila je Luna.

– Znaš zašto tako reagujem?! Zato što oni to sve rade da bi mene i tebe posvađali preko nje. Oni znaju da ću ja da skočim da je branim i da ćeš onda ti da istripuješ da ja imam nešto i dalje… – branio se Sloba.

– Uopšte nisam istripovala. Vidiš, ja ne mogu iskreno da odreagujem ni na šta, jer se odmah misli da sam ja nešto zbog nje… Zabole me! Nego si pretjerao jer onda ljudi idu i komentarišu: “On izaziva agresiju“… – rekla je Luna.

– Boli me ku*ac. Jesam li ja nekog udario ovdje? Nisam… Alo, ja pet riječi dnevno progovorim. I ja sam rekao, sutra da smo na krv i nož, ja ću opet skočiti da je branim – rekao je on.

– Ne razumijemo se, zato ne možemo da pričamo! – rekla je Luna.

– Razumijemo se. Ti si sad kao nad*kana i govoriš da sam pretjerao, da je bilo ko drugi (a ne Kija, prim. aut.) bio u pitanju ti bi rekla da nisam pretjerao! – rekao je Sloba.

– Milan ne bi uzeo ni žvaku! – rekla je Luna, braneći Milana a ne Kiju.

– Ne bi tebi, al` ja znam da je uzeo 50 puta nekome nešto! Ja sam vidio svojim očima! Ne možeš da braniš zato što ne znaš – odbrusio je Sloba.

– Ja ću da branim koga ja hoću – rekla mu je Luna.

– Ti tjeraš inat meni sad?! Hoćeš da tjeraš inat? – pitao je Sloba.

– Hoćeš da se smiriš malo? Hoćeš lijepo da pričaš sa mnom?! Meni ne možeš da se dernjaš i da mi izvodiš tu Tarzana! – rekla je Luna.

– Ja nisam Tarzan! Ako neko treba da stane iza mene, ti treba da staneš iza mene – rekao joj je već ljut Sloba.

– Ti da bacaš hranu tu, da se glupiraš… – počela je Luna.

– Ja nisam nikome bacio hranu! – dbranio se Sloba.

– Nebitno, sama ta riječ “sad ću da pobacam hranu“ je užasna! – rekla je Luna.

– Zato što su go*na, ološi! Juče je bio dan za kupovinu, što nisu kupili sebi? – pitao je Sloba.

– Ja ti kažem šta mislim, uopšte nije poenta ni Milan, ni Kristina – tvrdila je Luna.

– Jeste, poenta je! Jeste! – odbrusio je Sloba.

– Šta treba sad, da pustim svima da mi sve uzimaju?! – pitao je Sloba.

– Radi šta god ti misliš da treba – rekla mu je Luna.

– Hoćeš li mi dati jedan konkretan odgovor?! – pitao je.

– Radi šta hoćeš! Nemoj da mi glumiš žrtvu – rekla mu je Luna.

– Je l` ti mene zaje*avaš?! Luna, hoćeš da se posvađamo sad, zaista? – pobesneo je Sloba.

– Ćutao sam dok nije krenuo da joj se unosi u facu, boli me ku*ac dok se drao la-la-la… Ali, on se tu kao nešto zalijeće… Šta se ti zalijećeš?! Uopšte nisam pretjerao. Namjerno su uzeli jer je na kesi pisalo njeno ime. Ti znaš da ja prema njoj ništa ne osjećam. Vidim o čemu se tu radi – rekao je Sloba misleći na Milanovo ponašanje, a pokušavajući da smiri strasti.

Međutim, Luni to nije bio cilj.

– O čemu se radi, molim te reci mi! Reci mi da sam ja ljubomorna što si ti odbranio Kristinu?! – viknula je Luna.

– Pa tako izgleda – odgovorio je Sloba.

– Ako ti tako izgleda onda doviđenja! Muka mi je više od tebe i tvojih filmova u glavi! Pali, bre! Mrš tamo! – počela je da ga vređa Luna, napustivši dnevnu sobu.

– Ma mrš ti, derište jedno! – odbrusio je Sloba.

Telegraf